Prirodne katastrofe uzrokuju širok spektar posledica, koje se često teško prate i precizno mere, naročito kada su u pitanju ekonomske posledice. Posledice prirodnih katastrofa za lјude, njihova materijalna dobra i životnu sredinu mogu biti primarne i sekundarne prirode (Cvetković, Gačić, Jakovlјević, 2016). Primera radi, posledice zemlјotresa primarne prirode, izazvane podrhtavanjem tla, jesu različiti vidovi rušenja objekata (kritična infrastruktura), dok su posledice sekundarne prirode u vezi s izazivanjem klizišta, cunamija i požara.
Uopšteno, posledice prirodnih katastrofa mogu se klasifikovati prema više kriterijuma. Mileti (Mileti, 1999: 67) razlikuje fizičke i socijalne posledice: fizičke posledice su materijalna šteta i lјudske žrtve, dok socijalne mogu da budu demografske, ekonomske, političke, institucionalne, psihološke i zdravstvene. Na obim i razmere posledica utiču kako fizičke karakteristike (Mirza & Hofer, 2007) same katastrofe – njena veličina, obim, trajanje i učestalost, tako i demografske (Cvetković, G. Roder et al., 2017a), socioekonomske (Cvetković, 2016a, 2017d) i psihološke (Cvetković, Lipovac, & Milojković, 2016) predispozicije lјudi. Paul (Paul, 2011) navodi da posledice katastrofa zavise i od složenih društvenih, ekonomskih, demografskih, političkih i kulturnih faktora. Jonkman i Kelman (Jonkman & Kelman, 2005) ističu da su posledice među siromašnim porodicama teže nego među bogatim. Nišikiori i saradnici (Nishikiori et al., 2006) su ustanovili da se posledice katastrofa za lјude smanjuju s povećanjem nivoa obrazovanja. Smit i Vard (Smith & Ward, 1998: 35) daju klasifikaciju posledica na direktne i indirektne posledice, koje mogu biti materijalne i nematerijalne. Prema njihovom mišlјenju, direktne materijalne posledice nastaju zbog oštećenja objekata, struktura i infrastruktura, dok indirektne podrazumevaju izgublјenu proizvodnju i zarade, odsustva s posla itd.
Dakle, katastrofe uzrokuju štete i gubitke koji mogu biti direktni i indirektni (slika 7). Direktne štete se mogu odnositi na materijalna (zgrade, artefakti, sredstava za rad itd.) i nematerijalna oštećenja (posledice za lјude i ekološke vrednosti). Slično tome, i indirektne štete mogu biti materijalne (oštećena i neispravnosti strateških instalacija i pad nivoa proizvodnje) i nematerijalne (psihološke posledice, napuštanje kulturnih dobara itd.). Sasvim je očigledno da su posledice katastrofa multidimenzionalne i multisektorske, što dodatno otežava unapređenje otpornosti lјudi.
Referenca za citiranje: Cvetković, V. (2020). Upravljanje rizicima u vanrednim situacijama. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, str. 191-193.
Нема коментара:
Постави коментар