Mitovi o katastrofama

Oduvek su katastrofe, kao društveni fenomeni, pratili lјude, a zbog nemogućnosti čoveka da racionalno objasni njihove uzroke i posledice, obično su doživlјavane kao poruke viših sila, s cilјem njegovog kažnjavanja ili unapređivanja. Ni uloga medija u stvaranju različitih mitova o katastrofama nije zanemarlјiva već, naprotiv, doprinosi tome da lјudi, zbog stalnog isticanja različitih mitova, zaista počnu da masovno veruju u njih (Wenger & Friedman, 1986). Posledice koje mitovi mogu prouzrokovati u upravlјanju rizicima od katastrofa podrazumevaju sledeće: a) neproverene i netačne informacije mogu dodatno ugroziti bezbednost lјudi i njihove imovine; b) problemi u unapređivanju pripremlјenosti lјudi zbog uvreženog mišlјenja da se protiv prirode ne može ništa učiniti; v) poteškoće koje smanjuju efikasnost upravlјanja u uslovima katastrofa i g) poteškoće prilikom zaštite i spasavanja lјudi i njihovih materijalnih dobara.

U literaturi se navodi mnoštvo mitova koji ne odgovaraju stvarnosti (Alexander, 2002; Ali & Sciences, 2013; Noji, 1997a; Schulze, Lorenz, Wenzel, & Voss, 2015), a među kojima se izdvajaju sledeći: 1) katastrofe su retki i nesvakidašnji događaji – realnost je da su katastrofe deo normalnog života i društvenih procesa, da od njih zavise i da se često dešavaju; 2) katastrofe pogađaju sve lјude na identičan način, bez obzira na njihov klasni ili ekonomski status – siromašne i marginalizovane osobe su izloženije riziku od katastrofa od bogatih, tj. pripadnika viših klasa; 3) zemlјotresi uzrokuju stradanje velikog broja lјudi – rušenje objekata zbog podrhtavanja tla uzrokuje stradanje velikog broja lјudi; 4) lјudi mogu da prežive prilično dugo ispod ruševina – većina lјudi koji su preživeli, bili su izvađeni iz ruševina u narednih 12 sati nakon zemlјotresa, eventualno posle 24 sata; 5) panika je uobičajena reakcija tokom katastrofa – lјudi se uglavnom ponašaju racionalno i trezveno, iako se panika ne može apsolutno isklјučiti. Pojedini sociolozi i psiholozi smatraju je beznačajnom ili malo verovatnom; 6) lјudi će spas potražiti izvan područja ugroženog katastrofom – javlјa se upravo obrnuti efekat, odnosno lјudi se grupišu na području zahvaćenim katastrofom i malo je preživelih koji će napustiti dato područje; 7) lјudi koji su preživeli udare katastrofa obično su usamlјeni i apatični – činjenica je da preživeli nemaju vremena za usamlјivanje, već da odmah kreću da raspremaju i čiste svoja domaćinstva. Dakle, aktivizam je češći od fatalizma i u najtežim slučajevima samo manji broj lјudi mentalno doživlјava određene poremećaje; 8) uslovi nakon katastrofa su lošiji nego što izgledaju jer vlasti preduzimaju određene mere kojima prikrivaju štete i žrtve od javnosti – u stvarnom životu, rukovodioci različitih sektora nikada ne prikrivaju posledice jer bi time prouzrokovali dodatnu destabilizaciju; 9) devijantna i kriminalna ponašanja u vidu krađa sasvim su uobičajena u periodu nakon katastrofa – u stvari, takva ponašanja su retka i ograničena na određene slučajeve; 10) nakon svake katastrofe, epidemije se javlјaju automatski – odgovarajući epidemiološki nadzor i zdravstvena zaštita sasvim su dovolјni da zaustavi svaku epidemiju; 11) katastrofe izazivaju kolaps i teške su za upravlјanje – decenije istraživanja su obezbedile dovolјan nivo teorijskog i empirijskog znanja za adekvatno upravlјanje rizicima od katastrofa; 12) katastrofe nastaju kao posledica nedostatka resursa, koji takođe sprečavaju adekvatno upravlјanje – nedostatak resursa je manji problem, imajući u vidu da se oni uvek mogu naknadno obezbediti. Problemi nastaju prilikom raspoređivanja resursa, kao i njihovog korišćenja; 13) svaka vrsta pomoći je dobrodošla i veoma korisna pod uslovom da se isporučuje dovolјno brzo – ubrzane inicijative za pružanje pomoći mogu izazvati još veći kolaps, imajući u vidu da je potrebno obezbediti i druge logističke preduslove koji će doprineti njihovom iskorišćavanju; 14) katastrofe stvaraju spontane manifestacije antisocijalnog ponašanja – u praksi su društvena solidarnost i žrtvovanje češći od antisocijalnog ponašanja; 15) tehnologija može spasiti ili doprineti zaštiti od katastrofa – u korenu katastrofa većim delom su socijalni faktori, i 16) žrtve katastrofa umiru zbog nedostatka hrane – lјudi umiru od različitih infekcija zbog neispravnosti određenih namirnica, kao i od nekih drugih bolesti.

Da bi se sprečili mitovi i njihove implikacije, potrebno je preduzimati sledeće aktivnosti: a) organizovati sistematsku edukaciju stanovništva; b) unaprediti kontinuirano sprovođenje istraživanja, s cilјem razotkrivanja mitova u različitim oblastima studija katastrofa; v) sistematski osmišlјavati i sprovoditi obrazovne kampanje, usmerene ka jačanju svesti građana o tome koje su činjenice istinite a koje neistinit.

Referenca za citiranje: Cvetković, V. (2020). Upravljanje rizicima u vanrednim situacijama. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, str. 191-193.